(Source: chromeus, via our-rights-our-wrongs)
(Source: chromeus, via our-rights-our-wrongs)
Amélie by Domanic Li
Згужвани насмевки
Сакам машина за чукање. Песни и писма. Сакам да има убави типки.
Сакам претстави. Сакам да бегам од реалноста со нив. Зашто нивната двочасовна реалност е пореална од сите мои 16 години.
Сакам актери. Сакам да им ги ловам сите потајни воздишки. Тикови и криви линии. Сакам да ги згужвам во спомени. Зошто детството не ми навира сеќавања.
Сакам и странци.Мили се и изгубени. Нешто слично како мене. Се чини како да го бараат изгубениот актер од нивната претстава. И јас сум таква.
Нешто барам, ништо наоѓам.
А сакам ли кога мразам? Кога се мразам, те мразам, го мразам? Кога ја мразам и ги мразам? Па, зошто да не признаам?
Мразам и сакам, сакам и обожувам.
Драги,
каде си ти?
(via remember-that-feeling)
(Source: carlocalope, via sleeves-rolled-up)